Након повлачења Турака, који су Петроварадином владали 161 годину, у ослобођени град долазе фрањевци и исусовци. Када су, 1693. године, у ове крајеве стигли први исусовачки редовници, Петроварадин је био у веома жалосном стању. У граду препуном војника, који је још видао ожиљке од страшних ратова са Турцима и тек градио славну тврђаву, није било цркве, зато што су све средњовековне хришћанске богомоље биле порушене и уништене. Исусовци, који су у овим крајевима углавном служили као мисионари и војни капелани, подижу цркву у граду, 1701. године, и посвећују је светом Јурју Мученику (светом Ђорђу). С обзиром да су исусовци бринули о религиозним потребама царских војника стационираних у овдашњим касарнама, сасвим је логично да су своју цркву посветили управо заштитнику војске, светитељу и римском војнику, који је страдао за време Диоклецијанових прогона.

 
       Црква је подигнута у барокном стилу, новом уметничком покрету тога времена, који је био карактерисан снажним осећањима верског ентузијазма, тако да је понегде, због своје религиозне сензитивности, називан и исусовачким стилом. Међутим, упркос раскоши овог стила, црква светог Јурја је у том погледу веома умерена и без изразитих декорација. Монументални олтар од црвеног меремера је, према записима познатог жупника Ивана Филипа Винклера сачуваним у «протоколуму» жупе, грађен пуне две године и украшен је реликвијама. Велику олтарску слику светога Ђорђа, по истом извору, израдио је знаменити бечки сликар Феликс Иво Лајхер, за плату од 500 форинти. На левој страни главног олтара, налази се кип светог Игњација Лојоле, оснивача исусовачког реда, поред кога је постављена скулптура светог Лонгина. Десно од олтарске слике светог Ђорђа стоје фигуре светог Фрање Борџије, потомка познате ренесансне породице и трећег генерала исусовачког реда, као и светог Димитрија, заштитника Срема.

      Поред главног, исусовци су у цркви светог Јурја подигли још четири олтара. Олтар светога Фрање Ксаверског, украшен је сликом на којој је светитељ представљен како крсти тамнопутог паганина. Наспрам овог приказа апослолског деловања познатог исусовачког мисионара, налази се олтар са светим Петром, који од Христа прима кључеве краљевства небеског. У цркви се налазе и олтар светог Крижа, са распећем и киповима Девице Марије и апостола и јевђелисте Јована, наспрам којег стоји четврти олтар блажене Девице Марије, са скулпурама светог Рока и светог Себастијана.

    У цркви светог Јурја и данас су сачуване лепа крстионица, над којом су крштени многи Петроварадинци, међу којима је и бан Јелачић, као и вредне, двомануалне оргуље, са механичком трактуром, које је оштетио зуб времена, тако да им је потребна темељна рестаурација. Кроз историју овог храма, сакупљена је богата ризница, сачињена од црквене сребрнине за потребе литургије, као и распећа, кадионица, путира, монстранци и других црквених сасуда, углавном радова бечких златара. У цркви се налази и неколико споменика, као што је плоча из времена битке код Текија, 5. августа 1716. године, испод које су сахрањени грофови и официри који су се истакли у борби против Турака. Са леве стране од улаза, на зиду стоји запис у сомен на царску посету Франца Јозефа Петроварадину, 1852. године. Срећом, звона цркве светог Јурја нису као у другим случајевима, за време Првог светског рата, преливена у топовску ђулад, тако да најстарије звоно «Цинклик», из 1701. године и данас у јутарњим и вечерњим часовима одзвања над градом. 

    У овом храму изграђене су две крипте. Старија се налазила иза главног олтара, док се у другу крипту, изграђену испод саме цркве, улази кроз посебна врата на прочељу цркве, са уличне стране. Обе су биле намењене искључиво исусовачким редовницима, а касније је допуштено да се у њима сахрањују и угледније световне особе. Крипта иза олтара светог Јурја није дуго служила својој намени, због влаге која је оштетила натписе над гробовима до те мере да су постали нечитки. У другој, каснијој крипти сахрањено је 86 особа, док су 23 гробна места остала празна. Поред исусовачких редовника, у њој су сахрањивани генерали и заповедници града и тврђаве, као што је био Кристијан Л. Б. Вулфен, царски коморник, генерал-фелдмаршал-лајтнант и власник пешачке пуковније, покопан 1769. године, а над њиховим гробовима до данас су остали лепи и дирљиви епитафи. Од добротвора и угледних људи сахрањених у самој цркви, најзначајнији су сремски бискуп (1752.-1762.) и тајни саветник цара Франца, Никола В. Ђивовић, затим врховни заповедник артиљерије и заповедник петроварадинске тврђаве Кристијан де Хелфрајх, који почива уз олтар светога Фрање Ксаверског, док се покрај олтара светога Крижа налазе земни остаци генерала Силвија Енеје Капраре, који је одбранио Петроварадин од турске опсаде, 1694. године и генерала Теодора Хајнриха фон Некема, заповедника тврђаве и градитеља војничких зграда у данашњем градићу. 

 
   Заветни дан цркве светог Јурја, који се молитвено обележава 20. јануара, представља још један моменат из пребогате традиције ове грађевине, коју је могуће упознати захваљујући великом знању Петра Пифата, изузетног познаваоца историје ових простора. Молитва и процесија на дан светих Фабијана и Себастијана, успостављене су након страшне куге, која је Петроварадином харала од септембра до новембра 1738. године, а ова традиција је опстала све до данас, када су у потпуности избледела сећања на ужасе страшне пошасти.